Да би се два комада метала потпуно спојила и слила један с другим, мора се извршити заваривање, тј. топлзење и тиме спајање оба метална краја у једну целину. Лемљење је једноставнији, али мање чврст начин спајања метала.
За обично лемљење употребљава се легура олова и калаја, која се лако и брзо топи. То је лем. У том случају довољно је имати лампу за лемљење (лет-лампу) и метал који се леми загрејати да прими лем. За важније радове, кад се тражи већа постојаност, врши се заваривање: метал се заварује или помоћу електроде за заваривање или сам од себе, без посредника (то је аутогено заваривање). Тада је потребна веома јака топлота, коју даје пламен ацетиленске лампе. Кад тсористимо електрични лук, који загрева метал изнад његове тачке топљења, то је електролучно заваривање.
Ostavite odgovor