Наше очи увек морају бити влажне, зато што нам се очна јабучица непрекидно креће док гледамо. Због тога у очима постоје нарочите кесице што луче течност коју називамо сузама. Кад смо тужни, жалосни или много узбуђени, та течност из наших очију потече јаче. То је плач.
Плач који нас обузме кад смо због нечега узбуђени потиче из нашег мозга, јер преко њега ми примамо и изражавамо осећања. Кад се због нечега узбудимо или кад смо тужни, наш мозак „издаје наређења“ другим деловима тела шта да раде. Тако и плакање, које се изражава сузама, потекне најпре из мозга, па очи почну лучити више течности него иначе. Међутим, у мозгу постоји и центар за вољу, који нам омогућује да спречимо плакање ако то желимо. То је оно кад се свесно уздржимо од плача.
Ostavite odgovor