Као драги камен у свом лежишту на прстену, тако је и око смештено у очну дупљу. Њега штите капци (да зажмуримо кад затреба и тако сачувамо зеницу), обрве (да зној са чела не цури у око) и трепавице. Изнутра, око је повезано мишићима, па се лако покреће у свим правцима.
Наше чуло вида, око, састоји се од очне јабучице, која има беоњачу са рожњачом, судовњачу и мрежњачу. Иза рожњаче је зеница, која одређује колико ће светлости ући у око: кад је мрачно она се рашири и тада уђе више светлости, а кад је светло онда се сузи, па уђе мање светлости. Изнутра је око повезано помоћу шест мишића покретача, који га држе и омогућују његово лако покретање по нашој вољи. У оку су веома важне и сузне жлезде, које непрекидно квасе осетљиву површину ока и тиме га чувају од надражаја.
Ostavite odgovor