Кад некоме поставимо питање, а он ћути и не одговара, често кажемо да је „изгубио језик“. Наравно, њему је језик и даље У устима, али се стиди или не зна одговор, па не отвара уста. А пошто нам језик служи за говор, ми такву ћуталицу питамо није ли можда изгубила језик!
Догађа се да ђак није научио лекцију, па уместо да то лепо каже свом наставнику, он ћути као да је изгубио језик. Међутим, има особа код којих се јавља природна збуњеност и мала пометња кад се мало узбуде ако треба да одговоре на неко теже питање. Такве особе или заћуте, иако то не желе свесно, или пак почну да муцају, иако иначе у обичном говору уопште не муцају. Тај недостатак може се излечити јаком вољом и вежбањем. Важно је не дозволити да нас обузме превелико узбуђење кад треба да дамо одговор.
Ostavite odgovor