Сваки глас има своју боју по којој га и жмурећки можемо распознати. Али, кад промукнемо или нам од нечега оболе гласне жице, наш глас се промени и добије другачији звук (боју). Кад неко говори промукло и дубоким гласом, ми кажемо да говори као из бурета.
Звук (а то значи и наш глас) распростире се кроз ваздух таласастим треперењем ваздушних честица. Од таласне дужине тог треперења зависи висина или дубина звука. Препреке које звук на свом путу од извора до нашег уха мора да савлада, мењају таласну дужину звука. Звук другачије допире до нас ако долази право, без икаквих препрека, а другачије кад стиже, на пример, кроз неки ходник. Глас који излази из празног бурета бубња и тутњи, јер се звучни таласи одбијају о зидове бурета, сударај.у се и добијају другачију боју.
Ostavite odgovor