Наравно да се на видику дрвореди не спајају — то се нама само тако чини. Тај утисак потиче отуда што све ствари које су удаљене од нас видимо мањим него кад су ближе. А кад се налазе у правој линији, као друм и дрвореди дуж њега, онда се они за наше око толико смање да нам изгледају спојени.
Угао под којим наше чуло вида — око, прима светлосне утиске смањује се сразмерно са удаљеношћу предмета који гледамо. То није код свих људи исто, — неко види даље, неко мање далеко, али се свако зауставља на граници свог видика. Прав друм са дрворедима спаја се у оку на граници нашег видика, јер угао под којим га посматрамо постаје све мањи, што се гледа даље. Постепено престајемо да разазнајемо поједино дрвеће и све се слива и меша у један светлосни утисак.
Ostavite odgovor