Кад је време потпуно тихо и кад нема ни дашка ветра, дим се диже право у небо. Али, чим дуне и најмањи поветарац, ваздух се узнемири и ускомеша, а с њим се залелуја и дим. Дим увек лети у оном правцу у коме дува ветар.
Сићушне честице, — чврсте, течне или гасовите, које сачињавају дим пењу се увис зато што су топлије од околног ваздуха. На том путу оне наилазе на различите ваздушне слојеве и тада се према њима повијају и вијугају, губећи се постепено, јер се расхлађују и мешају са околином. Ако има ветра, дим се зачас изгуби, али ако се диже потпуно право, то је знак да влада висок атмосферски притисак и да ће неколико дана владати лепо време.
Ostavite odgovor