Свакако сте приметили да се сцене у филму одигравају као да се сниматељева камера у скоковима премешта са места на место, час ближе час даље од призора који се снима. Те промене називају се планови и чине филм разноликијим и живљим.
У добром филму дужина и број сцена треба да буду различити. Прича се на филму приказује помоћу планова: декор се даје из даљине (то је општи план или тотал); неки предмет може да се види изблиза (то је крупни или гро-план); занимљива личност треба да се појави сама, снимљена до колена (амерички план), али њене очи, осмех или сузе треба показати издвојено, сасвим изблиза (то је детаљ). При снимању се користи и обртање камере око осе, кретање лево и десно (то је панорама или тревелинг), са и без рир-пројекције.
Ostavite odgovor