Топал ваздух лакши је од хладног ваздуха. Зато и у соби ваздух непрекидно струји: топал се пење горе, а хладан заузима доњи простор. То видимо и по варницама кад запалимо логорску ватру: оне лете високо горе, јер их топал ваздух тера увис.
Кад се ваздух загрева, у њему настаје брже кретање атома и молекула. Због тога топал ваздух постаје разређенији од хладног и тежи да се подигне — треба му више простора. И у соби и напољу, у природи, непрекидно се обавља кретање ваздуха: топал одлази горе, хладан заузима његово место при земљи. Тако се стварају и ветрови. Користећи ово сазнање, људи су за прво летење у ваздух направили балон испуњен топлим ваздухом. То су урадили пре нешто мање од 200 година Французи браћа Монголфје.
Ostavite odgovor