Наравно да зидови немају уши, али нечије уши могу бити иза зида и прислушкивати шта говоримо. Зато нас ова изрека опомиње да будемо пажљиви кад некоме поверавамо неку тајну: не смемо сувише гласно говорити, јер се никад не зна да ли неко иза зида не прислушкује.
Упозорење да водимо рачуна о томе у каквим околностима нешто саопштавамо свом саговорнику, потиче из времена рата. Кад непријатељ нападне земљу, против њега се не боре само војници са оружјем у руци: сви грађани — људи, жене и деца — постају борци против неприј атеља, свако како може и уме. А непријатељ се служи и шпијунима, који прислушкују све шта ко говори, не би ли сазнали неку војну тајну. Зато се каже: "Пази, непријатељ .слуша! И зидови имају уши!"
Ostavite odgovor