Дивље воћке јаче су и отпорније од питомих, али дају лошији плод. Зато се те две особине спајају калемљењем. Калемљење је кад се на орезану дивљу воћку стави гранчица са пупољком питоме воћке, па она ту израсте, развије се и даје добар плод, јер има јаку подлогу од дивље воћке (корен и стабло).
Калемљење (или трансплантација) јесте пресађивање биљних делова с једне биљке на другу и затим срастање тих делова, тако да се добије јединствена биљка. Део биљке који се преноси назива се калем, а биљка на коју се калем ставља јесте подлога. Калемљење има велики значај у воћарству, јер се тако добијају воћке са најбољим особинама: добар, издржљив и јак корен, а плод крупан и сочан. Калемљење може бити тројако: кад се калем ставља на друго место исте биљке; кад се ставља на другу биљку исте врсте; кад се ставља на биљку друге врсте.
Ostavite odgovor