Лишће коприве прекривено је длачицама у којима се налази једна нарочита киселина. Чим дотакнемо коприву, киселина дође у додир са нашом кожом и изазива бол и свраб. Појаве се и пликови, јер је копривина киселина врло јака. Кад се осуши, коприва не жеже, јер њена киселина испари.
Коприва спада у зељасте коровске биљке, а распрострањена је по целоме свету. Длаке на њеном лишћу називају се жеравке и садрже мрављу киселину. уз неке друге састојке. Додир са жеравкама изазива на нашој кожи мало запаљење и свраб. Зато кажемо да коприва жеже. Знајући за такве копривине особине, мало би ко рекао да је она истовремено и корисна: некада се употребљавала за чишћење рана, а из њених листона се вади хлорофил и влакна за текстилну индустрију. Коприва се и једе: попари се и скува чорба или се умеси пита.
Ostavite odgovor