Кактуси расту у пустињским пределима у којима веома ретко пада киша. То су безводни предели. Због тога кактус уме да сачува за дуже време влагу коју прими кад понекад падне киша, па му је стабло меснато и дебело. Да би се заштитио од животиња које би га радо појеле, он има оштре бодље.
Кактус је добар пример прилагођавања биљака средини у којој живе. Његово дебело и меснато стабло има такву грађу да је прави резервоар за воду. Наравно, кактуса би брзо нестало кад би њихово стабло било без одбране од жедних пустињских животиња. Зато су ту кактусове бодље, код неких крупне и оштре као стрелице, код других ситне али многобројне. Зато ће жедни којот ипак обићи кактус, — да му њушка не постане јастуче за игле! Бодље су, у ствари, кактусово лишће, што на први поглед нико не би помислио.
Ostavite odgovor