Грожђе које називамо белим заиста није бело него зелено. Али, ако бисмо рекли „зелено грожђе“, сви би мислили да то грожђе није још сазрело. Зато постоји бело грожђе и црно грожђе (ни црно грожђе није црно, већ тамноплаво!).
Кад неку ствар назовемо по боји, ми често употребимо израз који не одговара стварном изгледу те ствари. Тако за косу која је жута — кажемо да је плава. Девојку са таквом косом не називамо „жутокосом“ него „плавокосом“, иако нема никакве везе са плавом бојом. Тако је и са грожђем. Да бисмо две главне врсте грожђа разликовали, ми кажемо „црно“ и „бело" грожђе. Поред тога, постоје и друге две главне врсте: стоно грожђе и винско грожђе. Прво се употребљава за јело и има крупније бобице, а друго служи за производњу вина.
Ostavite odgovor