Флаута спада у дувачке музичке инструменте. Она има цев у коју се с једне стране дува, а с друге стране ваздух излази кроз рупице дуж целе цеви. Притискањем рупица флаутиста мења тонове. Свирку у флаути производи ваздух који дувамо — кад пролази кроз те рупице.
Као и остали дувачки инструменти, флаута има писак у који се дува различитом јачином (према томе који тон и јачину тона желимо) и отворе на цеви, које притискамо наизменично — да бисмо добили тонове које они могу створити. Кад притискањем рупица повећавамо дужину цеви кроз коју пролази удувани ваздух, тон је нижи, а кад је скраћујемо — тон је виши. Флаута спада у дрвене инструменте, али се данас најчешће прави од метала. Њени најближи "рођаци" су кларинет, обоа и пиколо-флаута.
Ostavite odgovor