Метално перо (или перце, како га ђаци називају) има прорез на средини и олучасто је до самог врха. Кад умочимо перо у мастионицу, на прорезу и олучићу перцета задржи се мало мастила, које док пишемо равномерно тече доле. Данас се таква перца ретко употребљавају.
Перце је, може се рећи, прелазни облик од гушчјег пера којим су људи писали у средњем веку, — до данашњег налив-пера, хемијских оловки, фломастера итд. Перце је испрва прављено од разних материјала, али се челик показао најбољим. Разлика у писању између перцета и налив-пера лежи у томе што нал-ив-перо даје увек исту дебљину црте, а пером се може исписати и танка и дебела црта. Оно пише танко, али кад га мало притиснемо и раскречимо, онда пише дебело. Али, перце сваки час треба умакати у мастионицу, а то је губљење времена.
Ostavite odgovor