Некада давно за писање су употребљавана права пера из гушчјих или лабудових крила. Врх би се мало зашиљио да црте буду танке. Такво перо је лепо писало, али се лако ломило. Иако су после пронађена боља средства за писање — назив је остао исти: перо.
Први прибор за писање — пре више хиљада година — била су шила од камена, кости или метала. Клинасто писмо старих Вавилонаца од пре пет хиљада година исписивано је таквим шилом на плочицама од глине. У петом веку нове ере почело се писати гушчјим пером и мастилом по пергаменту и нарочито уштављеној кожи. То је било много погодније него шило и плочице од глине, па се такав прибор за писање употребљавао све до првих деценија прошлог века. Пошто се гушчје перо најдуже одржало, назив је остао до данас, мада све чешће кажемо "пенкало" уместо "налив-перо".
Ostavite odgovor