Сенку ствара наше тело: с једне стране сија светлост, у средини смо ми, а на другој страни наша сенка. Померимо се — помери се и сенка. Застанемо — стане и сенка. Зато је никад не можемо згазити. Она је увек с друге стране.
Сенка зависи од положаја тела. Кад стојимо усправно или кад корачамо, сенка је увек "даље" од нас. Недостижна је јер се помера с нама заједно. Али, на своју сенку можемо — лећи. Кад се лети сунчамо на плажи, а сунце сија право одозго (у подне), онда кад легнемо сенка пада тачно испод нас. Само тако можемо да је поклопимо. Пошто се никад не можемо ослободити своје сенке, постоји више изрека о томе, а кад некога пратимо у стопу, каже се да га пратимо као сенка.
Ostavite odgovor