Крајпуташи, јединствени надгробни споменици клесани у камену, још од краја седамнаестог века постављају се поред путева у Србији, као знак сећања на умрле, а нарочито на војнике изгинуле у ратовима.
Крајпуташима називамо надгробне споменике постављене крај пута. Они обично нису и гроб покојника, јер се најчешће подижу онима који су умрли далеко од својих кућа: на путовању, на раду или у рату. Крајпуташа је највише уз путеве у Шумадији, у чачанском и ужичком крају. Постављени су појединачно или у групи, мање-више правилно распоређени. У камен су уклесани и обојени ликови покојника, разни предмети који показују њихово занимање и друштвени положај. Војник је са пушком и ордењем, а зидар са мистријом. Натписи на крајпуташима су махом ведри, често такви као да покојник разговара са путником-пролазником.
Ostavite odgovor