На путу ка своме ушћу, река дуби себи корито. Ако тече брзо, низ стрму падину, она усеца дубоку долину. Али ако тече полако кроз равницу, она често вијуга, стварајући окуке које се називају меандри.
Кад доспеју у равничарске пределе, углавном при крају свога пута, реке теку кривудајући. Тада им је ток спор, а оне уз пут таложе разноврстан материјал. Када речно корито постаневијугаво, настаје стална ерозија, која још јаче усеца меандре — река таложи нанос на унутрашњој страни окуке, а дуби спољашњу, стрму страну. Неки меандри постају праве омче, које једнога дана бивају одсечене од речног корита. Тако се стварају "мртваје", напуштени речни рукавци.
Ostavite odgovor