ледник

На високим планинама је тако хладно да се снег никад не топи. Он се нагомилава, клизи низ падине, и најзад од њега постаје ледена река, која се зове ледник или глечер. Ледник се полако спушта ка долини и тамо се истопи.

На висинама преко 2.700 метара снег се не топи, него се нагомилава и претвара најпре у снежаник, а затим у сабијен лед. Услед сопствене тежине, тај лед мало-помало силази ка долини, претварајући се у праву ледену реку. У ледник се често уливају ледене "притоке" и њихове морене, па он све више расте. Брзина којом се ледник креће не прелази стотинак метара годитттње. Он се постепено топи, а у подножју се сасвим истопи. Ледено море, језеро постало од глечера са Мон-Блана, дуго је 14 километара.