Кад се посечемо, најпре морамо рану дезинфиковати алкохолом, јодом или неким другим средством. То малчице пече, али се мора поднети, јер би се иначе рана загнојила. Кад то учинимо, наша крв обави остатак посла: она донесе све што је потребно да рана зарасте.
Зарашћивање је природна одбрана нашег тела. Кад се посечемо, крв испрва потече из озлеђених крвних судова, а онда се убрзо згруша. Тиме зачепи отвор, да крв више не тече. Одмах после тога организам предузима одбрамбене акције: ако је рана загађена, бела крвна зрнца се боре са хлпиама и победе их, иако гину у тој борби (то је гној). Истовремено кооз крв долази храна која ствара нове Нелије и тако обнавља оштећено ткиво, па оно убрзо постане као што је било.
Ostavite odgovor