Ваздушни воз се не креће железничким шинама, него клизи по једној јединој шини од армираног бетона. Он се ослања на ваздушни јастук, који његови снажни мотори стварају између шине и воза.
У потрази за већом брзином, али и за већом безбедношћу, постепено се напуштају уобичајене шине или вожња на трапу. Ваздушни јастук спречава трење и ударе точкова о шине, па се тако постиже већа брзина и удобност путника. Разматра се и могућност изградње једног воза-цеви, чији ће се ваљкасти вагони ослањати, захваљујући ваздушним јастуцима, на зидове једне огромне цеви. Такав воз, са млазним погоном, могао би достићи брзину од 500 километара на час.
Ostavite odgovor