Мишеви имају на шапицама мале али врло оштре канџице. Пошто зидови готово никад нису сасвим глатки, иако нама тако изгледају, миш уме да искористи и најмању неравнину, закачи се канџицама и тако се пење.
На табанима мишјих ногу налазе се мале избочине, табанске отврдлине, које су као јастучићи за приањање. Хитри покрети канџица и испомагање тим „јастучићима" омогућавају мишу да пронађе ослонац и на најмањој неравнини зида. Поред тога, миш се затрчи и ухвати залет кад се пење уза зид, па му и то помогне да допре што више. Наравно, ако је зид потпуно гладак (плочице у купатилу, нпр.) ни миш не може уз њега.
Ostavite odgovor