Да би се лакше кретао по тлу, по трави или лишћу, пуж лучи нарочиту лепљиву течност која му омогућава да клизи, пошто нема ноге. Траг те течности постаје сјајан и сребрнаст чим се осуши, па иза пужа увек остаје видљив траг.
Пуж се креће гмизањем, боље рећи клизањем помоћу свог мишићавог доњег дела тела, које се назива стопало. Дуж тог стопала налазе се жлезде које непрекидно луче слуз, јер би сува подлога брзо онемогућила клизање и изазвала повреде. Другим речима, пуж сам себи прави пут којим се креће. Слуз која се излучује лепљива је, па омогућава пужу и да чврсто прионе уз подлогу, тако да се он успешно пење и уз стрмине, нагибе, па чак и уза зидове.
Ostavite odgovor