Зец има много непријатеља у природи, као што су вук, лисица и друге звери. Његова једина одбрана састоји се у томе да на време примети опасност и побегне. Зато он стално њушка да би нањушио долазак непријатеља. Зец, такође, њушка и кад тражи храну.
Чуло мириса у зеца врло је развијено. Његове осетљиве ноздрве омогућавају му да разазна много нијанси мириса које доноси ветар и да надалеко намирише храну. У слободној природи та способност веома је важна, па је зец непрекидно користи: зато је његова њушка стално у покрету. Исту особину запажамо и код паса. Мрдање врхом њушке омогућава чулу мириса да прими више ваздуха (тј. мириса), па и ми кад желимо да нешто добро омиришемо ширимо ноздрве и дубоко удишемо ваздух.
Ostavite odgovor