Многе животиње зими угину од хладноће, друге спавају у скровиштима заштићеним од хладноће, а некима нарасте дебело и густо крзно, па им зими није сувише хладно. Тако се животиње штите од зимске хладноће и мразева.
Већина инсеката не може да се прилагоди зимској хладноћи, па угине чим захладни. Пре тога они положе јаја у неко скровиште, тако да се на пролеће излегу нове јединке. Има животиња које хладан период преживе у муљу, у јами или зачахурене. Већина сисара са крзном проводи зиму, као и остала годишња доба, у слободном кретању. Природа се постарала да их за то припреми: њима већ у јесен израсте густа и дебела длака, па добро поднесу хладноћу. Бели медвед најбољи је пример како крзно штити од хладноће.
Ostavite odgovor