Некада није било ни тањира ни кашика ни виљушака. Људи су стављали на сто једну чинију пуну јела, па су сви прстима узимали колико је ко хтео. То је изгледало као кад се прасићима сипа храна у валов! Зато је направљен тањир, у који се свакоме сипа колико му треба.
Прибор за јело ушао је у ширу употребу тек пре неколико стотина година. Дотле су људи јели прстима, најчешће месо са комадом хлеба. То не само што није било лепо, него је било и нехигијенски. Кад се једе из заједничког суда, лако се с једних руку на друге пренесе зараза. Многи људи се и гаде да једу из исте чиније. Зато свако треба да има свој лични прибор за јело и да никад своју виљушку или кашику не замаче у заједничку чинију. Из заједничке чиније јело се узима посебном кашиком, коју нико не ставља у уста.
Ostavite odgovor