Кад желимо да уђемо у било чију собу, морамо најпре покуцати. На тај начин ми се јављамо ономе ко је унутра и тражимо дозволу за улазак. Лепо васпитање захтева да не упадамо у туђу собу као с тавана, већ да то чинимо пристојно.
Куцањем се обраћамо ономе ко је у соби. Наш знак изражава питање да ли нам је дозвољен улаз. Никад не знамо шта ћемо затећи иза затворених врата, а није лепо да своје рођаке или пријатеље изненадимо у положају у коме они не би желели да их видимо. Зато треба куцати. Међутим, кад улазимо у приватну собу, куцање не сме бити формалност: куцнемо и одмах отварамо врата. Не, већ треба сачекати дозволу за улазак.
Ostavite odgovor