Кад зевамо, ми широм отворимо уста. То није баш леп призор, а осим тога никога у нашој околини — осим лекара, кад смо на прегледу — не занима како изгледа наша гуша! Зато лепо васпитан човек, ако већ мора да зева у друштву, ставља шаку на уста.
Кад смо уморни, ми осећамо потребу да удахнемо више ваздуха, па због тога зевамо. Зевање се најчешће може спречити, па ћемо тако и учинити кад нисмо сами, већ у друштву. Ако пак не можемо никако да зауставимо нагон за зевањем, онда то треба учинити што неупадљивије и, наравно, увек ставити шаку на уста. Тај поступак показује наше добро васпитање и поштовање оних који су са нама, јер зевање може бити и знак досаде.
Ostavite odgovor