Кад купимо робе за дванаест динара, а продавцу дамо једну новчаницу од десет и једну од пет динара, он треба да нам врати разлику. То је "кусур" — разлика између онога колико стаје роба и онога колико смо продавцу дали.
Да би се омогућило куповање робе разних, па и најмањих вредности, новац је подељен на више јединица. Наш динар подељен је у паре (један динар — сто пара), затим постоји метални новац од два и пет динара, а папирни од 10, 50, 100 и 500. На тај начин омогућено је враћање "кусура" до најситнијег износа, изузев до пет пара. Наиме, код нас засад не постоји новац мањи од пет пара, већ само десет, двадесет и педесет пара. Зато се износ од 1 до 4 паре заокружује на доњу цифру, а износ од 6 до 9 пара на горњу цифру.
Ostavite odgovor