Ваша свест је свест човечанства. Ако је то за Вас истина, а не идеја, шта се онда дешава? Човек је живео као индивидуа, бори се, бори се да се изрази, захтева, као ограничена, садржана, уска особа. И врло је тешко видети истину да сте Ви остатак човечанства, да је у Вама све од човека и самим тим његови страхови, стрепње, заблуде, ароганција, понос, насиље, све то, и његову тугу. И човечанство је живело са овом тугом. Тугу смо прихватили као део живота, а ако је не прихватимо бежимо од ње кроз сваки облик забаве, религиозну и другачије. Или ту тугу персонификујемо у слику, што су хришћани учинили, и мислимо да су решили овај проблем.
Ви сте туга човечанства. Да ли разумете? Каква је то огромна перцепција, ако је видите. Да Ваша туга није Ваша. Онда не плачете. Онда не пролевате сузе због својих малих рана, својих малих промашаја, својих малих стрепњи и тако даље. Али када схватите да сте представник целог човечанства, то ствара огроман осећај виталности, енергије. Тек када размишљате о себи, својој тузи, огромна енергија је ограничена на мали канал, и постаје прилично прљава.
Да ли је могуће да туга престане? Ако у једном људском бићу постоји крај, ако постоји крај туге код једног човека, који је представник целог човечанства, тај крај утиче на свест човечанства. Да ли разумете?
Стаљин је утицао на целу свест човека; Хитлер, и сви остали људи у свету - национални људи. Кроз свештеника је идеја Исуса Христа утицала на човечанство. Јел тако? То ћете лакше прихватити. Дакле, кад постоји фундаментални крај туге код људског бића који је представник читавог човечанства, онда то покреће акцију у целости човечанства - питам се да ли то јасно тврдим? Да ли видите истину овога, чињеницу овога?
J. Krishnamurti
Public Talk 6 – Saanen, Switzerland, 1978
Ostavite odgovor